Tehnologija treba da pomogne razvoj portfolija – ali označava i početak novog doba u građevini (i svakoj drugoj delatnosti).
Koncept održive energije nije nepoznat na našim prostorima, ali je cilj potraga za daljim ujedinjenjem čoveka i tehnologije, koje će doneti nekoliko važnih stvari:
- Doneće veću bezbednost naših naselja, gradova (zgrada u kojima živimo)
- Doneće nam bolju uštedu energije i smanjenje računa
- Doneće i bolju brigu o prirodi i manji štetni uticaj građevinskog materijala
Zelena gradnja u Srbiji – Održiva gradnja i njene prednosti
Leto je odličan period za usporavanje poslova i prelazak na mod “održavanja” i uštede energije. Ovo je praksa, kako u poslu, tako i u prostoru u kom živimo.
Materijali koji bi mogli da zamene beton
Na tržištu građevine i nekretnina možemo da primetimo da su pokrenute brojne inicijative da se stabilizuje tržište nekretnina, i to da se sve više izveštava o novim režimima gradnje i uštede energije.
Maj mesec je bio odličan za građevinsku industriju, pa nastavite da čitate ako vas zanima do kakvih promena (nabolje) je tehnologija dovela.
Sigurnim koracima ulazimo u eru održive gradnje
Nikada nije bilo važnije prihvatiti zelenu gradnju, nego sada, u post-covid građevini. To znači da nam je ova era donela dve važne promene:
- Prva je teže dobremanje resursa: ljudi i materijala
- A druga je lokalizovanje rada
Energija je postala skup resurs. Ukoliko se ograničimo samo na resurse kao što su fosilna goriva (za mašine), bićemo u potencijalnom problemu, jer ugrožavamo i gradilišta i kupce, naplaćujući previsoke cene.
Moraćemo da pređemo na alternativne, obnovljive izvore energije, što će najverovarnije biti struja, solarna i hidro energija, kao i resursi koji će doći iz reciklaže.
Najvažnija stvar kod održive gradnje su materijali, kao i kombinacija ljudstva i mašina. Osnovni materijali koji se koriste u održivoj gradnji su:
- Drvo
- Drvne prerađevine
- Reciklirani materijali
- Materijali sa nižim sadržajem ugljen-monoksida
- Pesak
- Čelik
- Opeka
- Staklena vuna
- Hibridni materijali
Nažalost, građevinska industrija se trenutno nalazi u teškom periodu
Koliko god ovi materijali delovali jednostavni i rasprostranjeni, dolazimo do novog problema. On se ogleda u tome kakve materijale dodajemo na ove “zelene”, i čime ih možemo nadograditi.
Obično to činimo štetnim materijama, kao što su azbest i sl. Pored toga, i beton je jako teško ako i nemoguće reciklirati, a sa njim se javlja i zadatak kasnijeg rušenja i razrušavanja, što postaje još teže.
Tu je i problem dopremanja materijala, koristeći obnovljiva goriva, i obučene ljude. Sa jedne strane, živimo u dobu novih koncepcija, savremenih tehnologija i krajnje uzbudljivih inovacija.
Ali, gotovo ništa od toga nije ustaljeno, niti je dobilo svoju zvaničnu, široku upotrebu na većini gradilišta.
Zato, iako je je spekulisanje o prelasku na zelenu gradnju ugodna i prijatna zamisao, za građevinu je egzaktnost i pragmatičnost ključ uspeha.
Standardi za modularnu gradnju
Standardi za modularnu gradnju bi pomogli u tome da proizvođači dobiju veći pristup projektima. Uvođenje standardizacije za određene projekte (npr. pravljenje posebnih razmera za dvospratnice), rešilo bi ogroman problem, a to je nedostatak spoja između proizvoda i tržišta.
Od čega zavisi cena nekretnine: U korak sa ključnim promenama na tržištu
Digitalizacija i (sajber) bezbednost
Primetan je okret ka smart sistemima izgradnje.
Šta su pametne zgrade i kako štede vreme i novac?
Zaštitna infrastruktura kao što je, daljinsko upravljanje, upravljanje pomoću aplikacije, autentikacija naloga i tome slično, pravi su iskorak u dosadašnjoj infrastrukturi naselja, i smatra se da će postati standardna tehnologija mašina kroz 15-20 godina.
Ipak, inovacija je stvar svakodnevne primene, i za nju je potreban pristup (zamenskim) delovima, proizvodnji i održavanju (koje može da deli i robot ali i “ljudski faktor”).
Međutim, ciljevi za napredak su postavljeni, i može se očekivati da će ova tehnologija u izgradnji biti prisutna sve više.
Efektivnija razmena podataka i robe kao budućnost održive gradnje
Ako u najširem smislu posmatramo komunikaciju i razmenu podataka, shvatićemo da je ovaj primer “interoperabilnosti” zapravo potreba čoveka.
Integracija, spajanje različitih sistema koji bi radili jedan za drugog, mogućnost da sve te informacije utiču jedna na drugu i saobraćaju bez smetnji, nešto je što označava viši stepen napretka.
Šta bismo mogli navesti kao primer “interoperabilnosti”, odnosno bolje razmene informacija?
Recimo, u našem poslovanju, neophodno je uskladiti različite departmane; od nabavke materijala, do izgradnje, preko opremanja i prodaje, pa sve do servisa i reparacija.
Ukoliko želimo da kupimo i prodamo npr. neki stan, danas imamo niz procesa, o kojima i izveštavamo na našem blogu: https://grading.rs/blog/
Sve to zahteva vreme!
Naravno, mi se nadamo i trudimo se da to optimizujemo, i to baš kroz interoperabilnost.
Da smo 20 godina u budućnosti, vi biste mogli da kupite stan, koji automatski prolazi sertifikaciju, odlazi na kontrolu kvaliteta, priprema se specifikacija za kupca, i potom se prodaje.
Interoperabilnost se u ovome ogleda jer je sve „kao na traci“.
Međutim, kao teorijskom konceptu, glavni nedostatak interoperabilnosti jeste kako se ljudski rad, i to kako se tehnologija uklapaju u njega.
U svakom slučaju, treba se pripremiti za budućnost u kojoj tehnologija ovladava pitanjima gradnje i prodaje/distribucije stanova. Upravo su ovakvi sistemi ključni za prosperitet gradilišta u budućnosti.
